36 Pauses - 36 poza

J’ai pensé cette exposition sous forme de double lecture afin de créer deux lignes parallèles entre ma double culture franco-yougoslave et ma démarche artistique.

L’image est une expérience quotidienne du monde qui nous entoure. De part notre perception des choses, de part notre point de vue, de part nos origines sociales et culturelles, l’image pose la question de savoir d’où l’on vient. L’image participe au parcours de construction de notre identité.

Visualiser équivaut à donner une signification de la réalité et à produire une vision du monde sous forme d’apparition.

Cette apparition, c’est une ligne de départ, un temps mystérieux et violent et aussi un espace-temps qui précède mes installations. C’est une apparition parce qu’elle ne ressemble jamais à ce qu’elle était au départ. Ce temps de cheminement, c’est le temps de l’écriture d’une histoire. C’est le lieu du processus où la répétition est essentielle, elle marque un retour aux origines, autant plastique (planche contact photo ) que physique puisqu’au aujourd’hui nous sommes à Belgrade.

Cette ligne s’attache à créer un lien entre le visible et l’invisible, comme ces frontières sur les cartes géographiques qui se transforment au fur et à mesure que le temps passe.

L’autre temps de cette exposition 36 Poza est celui de l’expérience du passage à travers l’image. Et m je dirai même de la décomposition de celle-ci. Ce terme de décomposition fait écho à l’histoire dont j’ai héritée et qui reste un fantasme tant je ne cesse de reconstituer ce pays qui n’existe plus.

Être désorienté, à la fois se situer à l’intérieur puis à l’extérieur ou encore au milieu d’une l’image incite à l’introspection.

Toute cette accumulation de couleur, de lumière, de formes, de paysage est éphémère. A force de se superposer les uns sur les autres, l’oubli s’efface et marque la mémoire. Et en même temps, c’est de nos expériences passées que l’on fait des choix qui décideront de notre avenir.

Ma dernière question sera donc pour vous : quelle image choisirez-vous de garder de cette exposition ?

36 poza - 36 Pauses

За ову прву изложбу у Београду желеla сам да поделим ову паралелу између моје двојне француско-југословенске културе и мог уметничког приступа i koja је већ неколико година нит моје уметничке продукције.U svom umetnickom pristupu , изабрala сам да истражим Image, узет као свакодневно искуство света око нас, као место перцепције ствари, kao наше тачке гледишта na друштvo и културно пореклo.Као у астрономским истраживањима где истражујемо универзум да бисмо сазнали порекло света, image нас podseca na простор-времену из којег долазимо. Он представља позив да се свет, наш свет истражи кроз скуп утисака, филтера, суперпозиција дајући му ову временску дубину и постављајући питање одакле долазимо.Image тако учествује у процесу изградње нашег идентитета.Видети значи дати смисао стварности и произвести кључеве разумевања у облику узастопних појава.У мом стваралачком процесу, ове појаве су почетна линија, мистериозни и насилни простор-време који претходи мојим инсталацијама.Tо је увек изглед јер никад не изгледа као да је било на почетку. Филтери се понављају и никада нису исти. Они стварају причу у узастопним серијама и поново граде универзум koji se stalno menja.Овај процес понављањем довео ме је до физичког повратка mom poreklu, каo кроз фотографски negativ, тако и кроз његово одредиште, јер смо данас сви окупљени у Београду на овој изложби.Желеla сам да створим везу између видљивог и невидљивог, попут оних граница на географским картама које се мењају како време пролази.изложбa « 36 поза" је искуство проласка кроз Image, па чак бих рекla и њеног разлагања и реконструкције. Овај израз декомпозиција одјекује kao причa коју сам наследila и која остаје фантазија док је стално обнављам и реконституишем kao i земљу из које сам potekla и која више не постоји.Бити дезоријентисан, и изнутра и споља или у средини Imaga, подстиче интроспекцију, samopreispitivanje.Ова акумулација слојева боја, светла, облика, пејзажа је ефемерна. Али, преклапањем једно са другим, сећање у деловима се поново гради и учествује у изградњи будућности коју тек треба истражити.Завршавам питањем за вас: Којi Image ћете изабрати да сачувате са ове изложбе?